trojanski konj

Za sve ljubitelje dvotočkaša pogledajte pripremu za veliku moto turu Beograd Instanbul MK Balkan Riders gde je planirano da se pređe oko 5.000 kilometara za nekih 11-13 dana i putopis sa puta. Ove i ostale ture koje su napravljene od 2013-te do danas možete pogledati i na You Tube kanalu a ovde prenosimo putopis Dejana Arsića jednog od članova grupe.

Planiranje rute, dogovor i priprema

 

 

Malo kasnim sa pisanjem putopisa još iz 2014.-te, nema opravdanja.

Ekipa koja je putovala je sledeća:

  • Dejan Arsić – BMW F 650 GS Dakar,
  • Aleksander Birg – Yamaha FJR 1300,
  • Dragiša Nikolić – Yamaha TDM 800,
  • Dušan Stefanović – Honda Gold Wing 1600,
  • Igor Jovanović – Yamaha TDM 900.

Pre samog putovanja izvršili smo pripremu motora. Uglavnom osnovno: ulje, filteri, a ko je mogao pazario je i nove gume. Pripremane su navigacije, a naš kolega Birg je bio zadužen za organizaciju puta, mapiranje i etape. Vreme predviđeno za put je iznosilo od 11 do 13 dana za nešto manje od 5.000km. Putovanje auto-putem je predviđeno ali tek u povratku, kada će nam biti i najpotrebnije. Uvek se putuje regionalnim delovima, zbog prirode, krivina i stapanja sa okolinom. Ko vozi motocikl zna kakav je doživljaj voziti planinskim putevima.

Datum polaska 31.05.2014.

Posle završenih priprema kao dan polaska je određen 31.05.2014. (ustvari 6 meseci ranije smo dogovorili taj datum, na kafi posle nove godine, kada se i dogovaramo za sledeće ture).

Jutro prohladno, oko 10 stepeni, kišica promiče, oblačno, baš lepo vreme za prvi dan puta. Supruga me pozdravlja i viče javljaj se na svakih 100km (ma sigurno), i dodaje “javljaj se kad te zovem”.

Oprema i lične stvari

Ajde više da krenem, natovario sam nepromočivu putnu torbu, bar 10 kg, sa koje čim. Bitno je da se dogovorimo između sebe šta će ko da nosi od alata, da se ne dupliramo bez potrebe. Obavezno pumpa kompresor na upaljač, kompletan alat od 10 – 18, ključ za skidanje točka (kod mene 27) nosi svako za sebe ako ima različitu veličinu. Rezervne unutrašnje gume (kome treba), lemilice, žice, plastične gurtne, sajla za vuču, sprejevi za čišćenje, svako nosi po malo ulja za motor i kočnice ako zatreba, WD obavezno.

Način pakovanja je individualan. Nepromočivu putnu torbu nosim sa sobom u hotel jer ostale koje ostaju na motoru su mnogo teške, a i zaključavaju se. Znači u putnu torbu osnovno: donji veš, majice, čarape, pribor za higijenu, punjači, obavezno produžni za struju jer je uvek u deficitu ko gde puni. Pantalone, bermude, kupaći, papuče, patike, i još ponešto. Dosta za tu torbu.

Zadnji kofer je mnogo bitan za pravilan raspored, svako ima svoj, a moj je da tu držim stvari koje su mi odmah neophodne za ne daj bože, ili koje uzimam pre hotela. Obično u njega ide: ulje, alat, fluo prsluk, sajla za vuču, kompresor, prva pomoć, dodatni par rukavica, potkapa, lap top po mogućnosti u nepromočivoj kesi koji je uvijen u peškir (radi truckanja i vlage).

U bočne kofere ide sve ostalo, hrana, voda, mogu i tu patike, dodatna odeća, jakna za grad, i sve što može da stane. Kod mojih GIVI kofera, postoji otvor sa gornje strane, tako da tu stoji voda, čokoladice, sendvič, maramice, nekad i drugi set rukavica ako mnogo pada kiša, itd.

Znači spremni smo za put, obično razdelimo zadatke i spiskove ko šta još nosi. Kupujemo svi zajedno hranu za put, a delimo po grupama ili ko ima više mesta.

Polazak benzinska stanica Gazprom kod Pančevca

Polazak je zakazan na pumpi Gazprom u 09.00 posle Pančevačkog mosta. Tu pijemo prvu kafu, a gosti i gošće autobusa iz Rumunije koji je prethodno stigao žele da se slikaju sa nama. Naravno da imamo vremena, nema žurbe (bar ne za sada).

gazprom pumpa polazak

Krećemo prema granici putem koji smo više puta prelazili na turama po Transfagarašanu i Transalpini.  Na granici naravno nema gužve, prolazimo za 10 minuta.

Granični prelaz ulazak u Rumuniju

Dobra stvar je da za motore u Rumuniji nema vinjete-putarine. Rumunija je zemlja veoma slična našoj, po prirodi, ljubaznosti, siromaštvu ali ne i po motorima. Iako se u gradu Sibiu održava Red Bull Romaniacs – svetski kup u off road-u i jedan je od najtežih na svetu, motora tamo nema ni za lek, a i ono što ima su razvaljeni skuteri a kacige su im šou. Niko nema vizir! Možda se tako potrefilo, možda nisam lepo video.

rumunija prelazak granice

Više sam sretao motore sa rumunskim tablicama u Srbiji dok se vozimo unaokolo, nego tamo. Možda još nije proradila sezona, ko će ga znati.

Krećemo dalje i da ne dužim sa opisima terena već sa bitnijim stvarima. Prvi dan prevaljujemo oko 490 km i spavamo u pansionu Riviera u mestu Ramnica Valcea. Motel je ok, sve čisto, ima i doručak.

Dimljeni koziji sir i Drakulin zamak

Posle doručka krećemo dalje, deo koji smo u ranijim turama prolazili, prestaje kod mesta Curtea de Arges gde se put odvaja za Transfagarasan i za nas sledeću tačku a to je zamak grofa Drakule u mestu Bran.

zamak grof drakula rumunija

Pre samog zamka priroda je fantastična, putevi su odlični (nema mnogo saobraćaja). Zastajemo da malo da klopamo i uzimamo lokalni koziji dimljeni sir. U kombinaciji sa našim čvarcima i salamom je prste da poližeš.

Dolazimo do popularnog zamka iz filmova, knjiga i bajki. Izgledom i lokacijom nije bas kao sto smo ocekivali, ali se plaća ulaznica od 5-6 eur-a, i idemo unutra.

Unutra su tavanice relativno niske, vidi se da nije baš bio visok čovek, pa je dvorac napravio po svojoj meri, a svi ostali nek lupaju glavu. Zadržavamo se sat vremena, gore dole i u krug pa napolje. Predstava za strance, mogli su da izvedu da neko iskoči odnekuda, ali nema veze.

Navigacija je dobra a karte loše, prelazak Dunava trajektom

Dan je dug za vožnju a nama je odredište mesto na delti Dunava Tulcea. Inače posle Karpata, prolazimo kroz veliku ravnicu, slična našoj Vojvodini. Stižemo do mesta Galata. Međutim, navigacija nas dovela do dela puta gde nema više ništa, nema most preko Dunava. Šta sad? Pokazuju nam ljudi rukama da se malo dalje (a što može jednostavno kad može komplikovano) nalaze trajekti koji su 300m dalje.

trajekt predah za klopu

Obeležavanje nula, nikakve oznake na putu ali srećom lokalni stanovnici su najbolji putokaz. Krećemo tamo da vidimo koliko koštaju karte. Nismo najbolje razumeli iz prve, učinilo nam se da nam za sve traže 50 eur-a što je preterano ali na kraju je ipak karta bila samo 5 eur-a za sve nas.  Dobro su nas oladili jer niko od njih ne priča engleski. Ukrcavamo mašine parkiramo i budući da prelazak traje 45 minuta odlučujemo se za klopu.

Pređosmo reku i idemo do grada Tulcea. Pada mrak polako, počinje i kiša da pada. Ceo dan smo na motorima i sad je našla pred sam kraj da smara. Stignemo tamo i bacamo se u potragu za hotelom. Nalazimo solidan smeštaj u hotelu Select. Ništa specijalno ali su imali doručak i to je to, dovoljno za odmor i nastavak putovanja.

psenicna polja rumunija

Sledeći dan za vožnju je predivan. Vožnja uz Crno more i prelepi pejzaži nepreglednih pšeničnih polja i ušća Dunava u Crno more.

moto ekipa predah psenicna polja

Dolazak u Konstancu

Stižemo u Konstancu, veliki lučki grad i tražimo mesto za odmor, po mogućnosti neku napuštenu plažu. Pronalazimo prvo mesto ali nas obezbeđenje tera odatle jer smo motorima došli na sred plaže što je zabranjeno mada nigde nismo videli oznake i sl. Pronalazimo drugo mesto par kilometara dalje. Opet ručak iz prodavnice i nikad slađe. Vidite da pominjem te duvan čvarke stalno, kolega poneo a vrhunski su pa je ostalo u pamćenju.

plaza konstanca rumunija motocikl bmw

Sledeća na redu je Bugarska

Prelazimo u Bugarsku i prvo sledeće mesto u kome smo stali je Sunčev breg. Lepo odmaralište ali smo pogrešili što nismo tu prespavali, nego popili piće i krenuli put Burgasa. Kad ono, vozi, vozi i vozi a po znakovima još samo ovoliko ili onoliko km. Naporno. Konačno stižemo kasno uveče u Burgas i tražimo smeštaj jedno sat i po vremena. Problem nije samo mesto već i bezbedan parking. Nađosmo super hotel, doručak se extra plaća 5 eur-a ali je vrhunski smeštaj.

burgas plaža kafica bugarska

Opet navigacija, karte u kombinaciji sa umorom

Dalje, tražimo plažu da nađemo i navigacija nas vodi jedno 45 minuta, okolo, naokolo, tamo vamo i gle čuda vraća nas ispred hotela! Mi se gledamo, ništa nam nije jasno. Ali kad smo malo prošetali okolo, tamo je famozna plaža. Malo umor, malo navigacija i “odlične karte” su učinili svoje da nismo primetili ono što nam je bilo pred očima. Odosmo na plažu i popismo kaficu zadovoljni što nismo i dalje lutali.

burgas ekipa na okupu

Sledeća stanica Turska Istanbul

Posle dobrog odmora krećemo polako prema Turskoj i Istanbulu. Nije neka kilometraža, mozda negde oko 240 km. Moram da napomenem da mi ni u jednom momentu nismo imali dogovoreno spavanje. Nego na bum pa šta bude. Naravno nosili smo i šatore za svaki slučaj, koje još uvek nismo upotrebili, al’ da se nađe.

granični prelaz turska, ulaz iz bugarske i procedura na granici

Granični prelaz Bugarska Turska, neobična procedura

Ulazimo u Tursku. Procedura za ulazak u Tursku je neobična: prvo nas upisuje policajac, pa onda idemo kod carinika a on nas šalje po pečat od policajca u zgradi. Zatim, sedamo na motore i pokazujemo pečat policajcu koji nas opet šalje kod carinika a ovaj nas konačno pušta dalje. To dalje je vojni punkt nekih 50-ak metara i posle toga ulazimo u Tursku. Eeej koja procedura !?

granica bugarska turska, vinjete za auto-put

Velika nepoznanica je i vinjeta za auto-put, koja je bila prava misterija da se nabavi. Nismo našli nikakva obaveštenja gde se kupuje a kad smo saznali već je bilo kasno. Inače kupuje se u HGS tj. PTT punktovima u svakom većem mestu. Dok smo mi to provalili sve se zatvorilo. Pošta radi do 17h i odlučujemo da nastavimo put bez vinjete. Par puta su nas jurili na automatskoj naplatnoj rampi al’ smo se pravili blesavi i prošli smo.

Istanbul Turska

istanbul turska pijaca

Stižemo u Istanbul, veeliki grad ! Smeštaj nalazimo u centru kao recimo kod nas u Knez Mihajlovoj ulici i to vrlo opušteno. Naravno privatan smeštaj za dve noći jer hoteli su skupi, a mislim i da ovi na ulazu u hotel imaju tal sa privatnicima pa nas tamo i prosleđuju. Dečko koji nam ponudio smeštaj se potrudio da nam nađe parking koji je bezbedan i motore smeštamo za tri dana u otvoreni parking pod video nadzor a stvari nosimo do motela. Nije ništa posebno al’ je čisto i sigurno.

aja sofija istanbul turska

Grad je veliki, mnogo ljudi svih boja i nacija, gužva na sve strane. Čini mi se turista ponajviše. Obilazimo sutradan ono što se moze obići za tako kratko vreme. Čak smo se i vozili brodom koji služi kao tura po Bosforu. Neočekivano, na toj turi brodom, sastavljaju se nebo i more na sat vremena, kiša, grmljavina, al’ i to je doživljaj.

bosfor tura brodom

Nastavak puta, trajekt Bosfor

Sutradan ranije ujutro krećemo dalje. Odlučujemo da ne idemo preko mosta na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju, već da uzmemo karte za trajekt i da skratimo put do mesta Yalova. Prilikom dolaska i pristajanja u Yalova, kreten koji vozi trajekt zaokreće tako naglo da su motori popadali, žene i deca vrište svi putnici uspaničeni.

trajekt prevoz bosfor

Idemo dalje. Opet pljusak, oblačimo odela i nastavljamo put do Čanakale-a. Drevno mesto koje je važno za Tursku istoriju jer se preko puta nalazi legendarno Galipolje. Takođe 10-ak km dalje je i Troja, koja je i bila naša krajnja destinacija na ovom putovanju. Stižemo predveče na odredište. Na trgu se slikamo pored statue Trojanskog konja koji je donet sa seta iz čuvenog filma Troja, (sa Bred Pitom).

troja

 

Sutra ujutru idemo pravo do istorijske lokacije Troje.

troja lokacija nalazište

Nakon toga nastavljamo trajektom prema Galipolju. Obilazimo istorijsko poluostrvo, i nastavljamo dalje ka Grčkoj. Spavamo u mestu Alexandroupoli. Idemo dalje ka Thassos-u gde planiramo bar dva dana da se odmorimo. Usput prolazimo pored manastira koji se nalazi na ostrvcetu na jezeru. Trajekt ka Thassos-u i tamo dva opuštena dana, (trebalo je tri).

tasos grčka

Povratak u Srbiju iz cuga od ostrva Thassos do Beograda u danu 818 km, dolazak u kafanu sa Canetom i Ninom.

Prelepo iskustvo, bez incidenta i povreda. Rado bismo išli još koji put. Situacija u tom regionu i u Istanbulu pogotovo, u poslednje vreme, ne dozvoljava opušten boravak u tom prelepom i istorijski bogatom gradu. Mislim da smo uhvatili poslednji voz za ovakvu avanturu. Sledeće godine u isto vreme ginu prvi Nemački turisti od bombe baš na trgu gde smo sedeli i odmarali.

mapa puta Moto tura Beograd Istanbul Balkan Riders

Dejan Arsić 2017.

 

Ažurirano 2.8.2017.

Pozdrav od ekipe iz Letonije na proputovanju kroz Srbiju, poslali fotke na mail:
biker serbia travel ekipa bajkera iz letonije na proputovanju kroz srbiju

Objavio

4 Comments

  • Трифковић Милинко komentariše:

    Браво !
    Ми смо мото група СЛЕПЦИ , Земун, Мирјево и тако … за јули планирамо у Стамбол али преко Једрена , па на Галиполи , Бурса и Стамбол. Много мање амбиоциозно , али су нам и такве могућности ! Видим да сте ви озбиљна екипа 🙂 бар за нас СЛЕПЦЕ ( Номен ест омен ) Тврдо језгро чине Секула на БМВ ГС 1.200 мој син Милош на ХОНДА ШЕДОУ 250 ( немојте се смејати , 2016 смо ишли до Палрма и обишли Сицилију , море мали комотно 🙂 2015 преко Косова у Хрватску , и тако ..
    и моја маленкост на ЈАМАХА ВИРАГО 750 Ми е бавимо и другим стварима, једримо , ронимо , спелеологија и тако … дођите код нас на базен , ПИНКИ у Земуну , да бар пливамно заједно , јер очито возити заједно нећемо 🙂 🙂 🙂 Шлим е , ко зна … х а х а х а х а ха …
    ајд уздравље , уживајте и пазите се ..
    Чича

    • Dejan Arsic komentariše:

      Hvala na pozivu drugari, saljem moj broj telefona da se upoznamo 065-8444-334, mi se svake nedelje u 09.00 sastanemo na kafi u Le Petit Bistrou, preko puta Megartenda u Zemunu.
      Moemo i tamo da se vidimo i upoznamo. Mi smo isli na dugacku turu i planirali smo je dve godine. Mora mnogo stvari da se potrefi da ispadne kako treba.
      Sto se tice spavanja u satoru, nismo isprobavali u Turskoj. Mislim da tu nema problema, ali je Grcka za to keva !
      Pozdrav i cujemo se !

  • Трифковић Милинко komentariše:

    Eh , zaboravio da pitam : može li da se u Turskoj “divljači” , to jeste spava kraj puta , po livadama i parkovima . Sicilija je majka za nas , ja sam jednom stavio podlošku i legao čovek u dvorište , nisam primetio da je to nečiji travnjak. Super je bilo , Talijan se ujutro samo brinuo da li sam živ 🙂
    popismo i kafu posle , baš je gotivna zemlja ta Južna Italija . kako li je u Turskoj ?
    pozdrav drugi put , od Čiče

  • Miroslav Timotijević komentariše:

    Ćao društvo, ja sam Miroslav iz Valjeva.Sa mojom suprugom Verom planiramo da napravimo sličnu turu kao i Vi ali ne bi sami.Tražimo društvo da se organizujemo. Putujemo sa Hondom goldwing 1500. Mi smo stariji i ne bi sami. Ako je neko zainteresovan za zajedničko putovanje u avgustu 2017 nek se javi na tel.063-7885-409. pozdrav svima.